Rakija

U Starom zavetu u kome se alkohol na više mesta pominje.

Antički filozofi  takođe pominju alkoholkao vino, ali u svakom slučaju alkohol. Arapski alhemičari, u nastojanju da pronađu formulu kojom se elementi poput gvožđa, bakra i olova mogu pretvoriti u zlato, dolaze do formule alkohola i ponovnog “otkrića alkohola“: CH3-OH = metanol i CH3-CH2-OH = etanol.

Otkrićem alkohola, otpočinje era alkoholnih pića. Proizvode se mnoga alkoholna pića: viski, konjak, metaksa, tekila i naravno rakija. 
Rakija  na Balkansko poluostrvo dolazi sa Turcima u XIV i XV veku i pored  zabrane Islama da se akoholna pića – rakije piju.

Rakija je reč arapskog porekla “al-rak“ i može da se prevede kao “znoj“, a neki ovu reč dovode u vezu sa pićem “arak“ koje se proizvodi u Indoneziji. U svetu ima mnogo alkoholnih pića koja se nazivaju rakija. To su uglavnom akoholna pića dobijena od  voća.

Bilo kako bilo, Srbija od XIX veka biva prepoznatljiva po rakiji. Pečenje rakije obavlja se u kazanima različitih oblika i materijala, od onih najjednostavnijih do ovih najsavremenijih, a svima je svrha “pečenja“ rakije.

Rakija se u Srbiji pije i kada se raduje i kada se tuguje. Bez rakije  šljivovice Srbin i Srbija ne mogu da se zamisle ni na ovom ni na onom svetu. Rakija šljivovica je Srpski brend i Srbija je prepoznatljiva po njoj.

Pečenje i pijenje rakije šljivovice nije obična proizvodnja i ispijanje alkohola, već je  to tradicija srpskog sela i seljaka, nešto što se čuva i neguje. Uz rakiju se jede, uz jelo se pije rakija.