Географски положај Србије

Србија се налази на Балкану - региону југоисточне Европе (око 80% територије) и у Панонској низији - региону средње Европе (око 20% територије). Географски, а и климатски, једним делом се убраја и у медитеранске земље.

Планински рељеф Србије објашњава појаву многих кањона, клисура и пећина (Ресавска пећина, Церемошња, Рисовача...).

Већи део Србије припада сливу Дунава, који и сам протиче кроз северну Србију дужином од 588 километара. Поред Дунава, пловне су још целим својим током кроз Србију реке: Сава, Тиса и Бегеј, а делимично су пловне Велика Морава и Тамиш. Остале велике реке, са дужином тока кроз Србију већом од 200km, су: Западна Морава, Јужна Морава, Ибар, Дрина  и Тимок. Део југа Србије припада сливу река Бели Дрим у Метохији и Радика у Гори  које теку ка Јадранском мору. Сливови река Пчиња, Лепенац и Драговштица на југоистоку Србије припадају егејском сливу. Поред река, у Србији је изграђен и читав низ вештачких канала, који служе за одбрану од поплава, наводњавање земљишта, пловидбу и друге намене. Највећи систем канала се налази у равничарском делу земље и познат је под називом Дунав-Тиса-Дунав, према називима река које повезује.

Већина језера у Србији је полигенетског порекла, а највеће међу њима је Ђердапско језеро,  које је по настанку вештачко-акумулационо језеро, направљено преграђивањем Дунава. Друга већа вештачка језера у Србији, са површином већом од 10 km², су: Власинско језеро на реци Власини,  Перућац на реци Дрини и Газиводе на реци Ибру. Највеће природно језеро је Бело језеро површине 25 km, које се налази у Војводини. На високим планинама југа Србије, јављају се ледничка језера, попут Ђеравичких на Проклетијама или језера на Шар-планини, док се на крајњем северу јављају, иначе ретка, еолска језера, Палићко језеро и Лудошко. језеро. Поред њих, у Србији данас постоје још две групе природних језера и то су: крашка Жагубичко врело и речна језера Русанда, Царска бара, док су тектонска језера, која су постојала у прошлости, током времена нестала. У неким пећинама Србије, јављају се подземна тј. пећинска језера, каква су на пример, језера у Раваничкој пећини, код истоименог манастира.

Највиши водопад у Србији је Јеловарник (71 метар) на Копаонику, који сачињавају три узастопне каскаде, а други по висини је Пиљски на Старој планини (64 метра). Највећи и најдужи кањон Србије и Европе је Ђердап на Дунаву, док је највеће речно острво Србије је Острво у Дунаву код Костолца, површине 60 km².

Србија се налази на копненој маси Балканског полуострва која је окружена топлим морима (јадранским, егејским и црним) док се на северу наслања на европски континент.  Зиме у Србији су кратке, хладне и снежне, док су лета топла.

Најзначајнији ветрови Србије су:

• Кошава (хладан и сув ветар карактеристичан за север Србије)
• Северац (хладан и сув северни ветар)
• Моравац (хладан и сув; долази са севера и дува долином Мораве)
• Јужни ветар (топао и сув; дува са југа долином Мораве)
• Југозападни ветар (топао и влажан; долази са Јадрана и допире до Западне Србије)