Има нека тајна веза

Печат једне државе и једног народа су грб и застава, химна, вера и језик. То су споне које га узајамно повезују. Споне које означавају припадност и уче како се воле и поштују отаџбина, историја, културна баштина, вера православна. Оне нас подсећају на жртве наших предака, људи који су пре нас ходали овом истом земљом, који су дисали, волели је и бранили, зидајући сопственим телима на бојним пољима живи споменик српског постојања. Ако се изгуби само једна спона, полако се губи и тај народ у магли сопственог незнања, све док једном сасвим изненада не престане да постоји, а његово име остане забелезено у неком новом Хазарском речнику.

Непознавањем сопствене историје, културе, државне химне и симбола, уколико се нешто не промени, Срби су на путу да попут испраног листа хартије постану народ без облика и лица.

1.      Знамо да је српска химна Боже Правде, а да ли знамо речи те исте химне?

2.      Знамо како нам изгледа тробојка, а да ли знамо зашто је баш тих боја?

3.      Знамо који нам је грб, а да ли знамо шта он представља и ко га је први устројио?

4.      Знамо коју крсну славу славимо, а да ли знамо шта она представља?

Не.  Незнамо!

Многе, тако важне ствари прихватамо олако, здраво за готово, бeз размишљања. Да ли би тако нешто смело да се деси у Француској, Енглеској, па најпосле и у Хрватској. То су државе које важе за демократске, изузетно национално опредељене и национално свесне. Код нас важи клише да демократизација државе и приближавање Европској Унији подразумева одбацивање сопственог националног идентитета Срба и Србије а заузврат величање туђег.

Да се српске споне не би заборавиле подсетићемо се шта оне заправо значе и представљају Србији и Србима.

Химна Републике Србије

          Боже правде је званична химна Републике Србије. На музику Даворина Јенка, 1872. године, текст химне написао је Јован Ђорђевић. Првобитно је била химна Кнежевине Србије, а од 1882. године и Краљевине Србије. У оригиналној верзији се уместо данашњих ''српских земаља'' величају српски кнез а после и краљ, док уместо стихова ''српске славе нови сјај'' у оригиналу стоји: ''српске круне нови сјај.'' Свечана песма написана је за позоришни комад ''Маркова сабља'' који је премијерно изведен 1872. године у част пунолетства кнеза Милана Обреновића.

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову среће, Боже дај!

Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!

Српска тробојка

Када је Србија почела да прераста у државу и да се осамостаљује од Турске царевине, кнез Милош је почео да истиче заставу. После протеста Русије код турског Султана да српска тробојка начином постављања подсећа на француску, Султан је одлучио да српску заставу дефинише ферманом, којим је одређен данашњи изглед српске тробојке.

Српски грб

Грб Републике Србије чини сребрни двоглави орао Немањића у полету оружан златно на црвеном шпанском штиту који је овенчан венцем Обреновића и Kарађорђевића. Орао на грудима има црвени шпански штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу. Испод обе златне канџе, налази се по један златни љиљан.

 

Крсна Слава

Срби су једини народ који вековима поштује непрекинуту традицију да слави успомену на примање вере. Да би дом достојанствено славио, потребно је да славу не гледа као обичај, већ да молитвено сведочи небу да је достојан потомак својих честитих дедова. То се доказује поштовањем своје православне цркве и реда који црква чува. Крсна славу чине: молитва, свећа, славски колач и славско жито.

Славска трпеза треба да има скромности по угледу на примере светитеља, да храна и пиће не буду у првом плану.