понедељак, 28. фебруар 2011.

Најлепше етно песме Србије

Гора (видео), 

Гора јечи сама пуста.
Ој.
Казуј Горо пустаро,
Где ти је славуја пој?

Поље, само пусто к'о Kосово.
Казуј поље Косово,
где ти је народ, јунак твој?

Камен бео остао твој.
Ој.
Казуј Горо пустаро,
Где ти је спомен твој?




Расти, расти, мој зелени боре
расти, расти, мој зелени боре,

да се пењем тебе о врхове,
да се пењем тебе о врхове,

па да гледам доле низ друмове,
па да гледам доле низ друмове.

Покрај друма зелени се трава,
покрај друма зелени се трава,

ту ми дртаги на душеку спава,
ту ми драги на душеку спава.



Густа ми магла паднала, море,
на тој ми равно Косово.
 
Ништа се живо не види,море,
до једно дрво високо.
 
Под њег ми седи терзије, море,
 
оно ми шије јелече. 
 
Кол'ко су звезде на небо, море,
  
Тол'ко су шарке на њега.  


Уснила је дубок санак
Са Косова драга

Да се своме милом, драгом
у наручју нада

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади

Видиш, драги, широм поља
божурова нема

Само камен, љуто трње
под облаком дрема

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади

Да процвета равно поље
око манастира

И да пастир подно брда
у фрулу засвира

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади


Жубор вода жуборила
Џанум, џанум бре
Жубором је надвисила
Ох, ох, ле, ле сетну песму
Два славуја, два славуја
Два булбула, два булбула
Два зумбула.

Стани водо, не жубори џанум,
Џанум бре, пусти песму
Нек се ори ох, ох, ле ле
Без ње нема младовања,
Младовања, миловања,
Миловања, радовања.

Жути месец заходио, џанум,
Џанум бре, са собом је
Одводио ох, ле ле младог
Момка танковију, танковију
Убавлију танковију, танковију
Убавију, убавију, шећерлију.
Убавију, шећерлију.

Стан месече не заводи џанум
Џанум бре младог момка не
Одводи ох, ох, ле ле, без њег нема
Младовања, младовања, миловања,
Миловања, радовања. 



Чије је оно девојче, ђурђеле момо, ђурђе...
Еј, водо, Војводо.

Што носи перо на еро, ђурђеле момо, ђурђе...
Што носи дукат на чело, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе
Еј водо, Војводо.

Што спуста поле на доле, ђурђеле момо
Да му се ноге не беле, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе...
Еј водо, Војводо.

Чије је оно девојче, ђурђеле, ђурђе момо
Оно је моје девојче, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе...
Еј водо, Војводо.


Прелетеше птице ластавице,
Прелетеше, жалости, мој дилбер,
Ај, нигде не падоше.
Ал падоше девојци на ђерђеф,
Ал падоше, жалости, мој дилбер,
Ај, девојци на ђерђеф.
Иш одатле, птице ластавице,
Не цепајте, жалости, мој дилбер,
Ај, платно извезено.
Везла сам га три године дана,
Везла сам га, жалости, мој дилбер,
Ај, за мога драгана.

Нема коментара:

Постави коментар