среда, 14. септембар 2011.

НАЦИОНАЛНО РАЗГИБАВАЊЕ ВИШЕ НЕ ПОСТОЈИ

Популарна радио емисија ''НАЦИОНАЛНО РАЗГИБАВАЊЕ'' на таласима Радија С, УКИНУТА ЈЕ!
Даре и Маре- (ДАРМАР), као тандем, нажалост одлазе у историју.
Још једном је актуелна власт показала своје право недемократско лице и своју слабост и сујетност када је у питању истина и када су у питању људи имају храбрости да је кажу.
Аутори популарне радио емисије Дарко Митровић и Марко Степановић на свом фб профилу оставили су поруку:
''Драги пријатељи, слушаоци, фанови, буранијо....'' Национално разгибавањe'', од данас више не постоји...Хвала Вам на безрезервној подршци и позитивној енергији коју смо осећали сваког јутра. Нас можете да угасите само Ви и нико други. ВАШ ДАРМАР!'' 

петак, 18. март 2011.

Србски поздрав или благослов нечастивог


Последњу деценију, као званични србски поздрав, Срби користе раширена три прста. Поздрав је популаризован од стране Вука Драшковића, лидера Србског Покрета Обнове, 1991. у току деветомартовских демонстрација у Београду. Наводно, три прста су представљала три захтева, која је актуелни режим Слободана Милошевића требао да испуни. Гостујући у емисији Распакивање 03.03.2011. у 21 час, на питање шта три прста представљају, Вук Драшковић је изјавио да је посматрајући слику Паје Јовановића ''Таковски устанак'', где кнез Милош Обреновић, пред устаницима 1815. држи подигнута три прста, дошао на идеју да и он у историјском трнутку за Србе и Србију подигне три прста. Вук Драшковић је прећутао круцијалну ствар, кнежева три прста су спојена и чине Тројично јединство Божије.
            Срби су 50 година под комунизмом заборавили стари хришћански поздрав са спојена три прста. Тражећи и градећи поново 90-их година свој национални, културни и духовни идентитет, на једноставан начин су изманипулисани прихватајући антихришћански поздрав разједињеног тројства, са три раширена прста.
            Порекло коришћења три прста, датира још из 4. века нове ере. Симбол настаје за време Светог Мелентија Архиепископа антиохијског. Спор око природе Господа Исуса Христа довео је до тога да Архиепископ Мелентије руком дочарава присутнима на Сабору, Јединство Божије. Спојивши предходно три раширена прста, из њих се видела светлост као муња. Као што Сунце има три особине: светлост, масу и топлоту, тако и Бог има три лица Бог отац, Бог син и Бог Свети дух.
            Као поздрав, три раширена прста, у другом светском рату, користиле су немачке сс јединице и усташе. Код усташа је поздрав означавао политику Независне државе Хрватске, (трећину побити, трећину протерати, трећину покрстити).
            Да је реч о нечастивом поздраву, говори и податак да се општенародно прихваћен поздрав у Срба, користи као поздрав у многим масонским ложама широм света.
            Пре пар година, видевши србског председника Бориса Тадића где са раширена три прста поздравља репрезентацију Србије, Џорџ Буш –млађи, тадашњи председник САД-а, упитао га је не скривајући изненађење шта тај поздрав значи. Верујем да припаднику једне од масонских ложа није било јасно, како се поздрав ''одабраних'' укоренио у србском народу.
        Србски, хришћански, поздрав никако не може бити овај, којим се сада дичимо, јер није наш и не означава нешто добро, већ може бити само онај којим су србски ратници полагали заклетве, спојена три прста десне руке, која значе јединство, које нам је у данашњим тешким временима и те како потребно.

четвртак, 10. март 2011.

Србске свечане песме

Ој Србијо мила мати (пусти песму)

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме.

Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.

Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.

Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.


Једна од најстаријих наших родољубивих песама је „Oj Србијo“, од до сада непознатог песника Луке Сарића. Први пут је објављена у новосадском књижевном часопису „Словенка”, 1860. године. Тридесетак година касније, 1891, чешки досељеник Војтех Шистек, хоровођа Певачког друшта „Бранко” у Нишу, компоновао је мелодију и песма је убрзо постала врло популарна. Доста дугачку, песму са седам строфа од по осам редова, скратио је Драгомир Брзак на четири строфе од по четири реда и у овој верзији је под именом „Ој Србијо!“ ушла у школски програм још пре Првог светског рата.

Боже правде (пусти песму)

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности србске брод,
Боже спаси, Боже храни,
србског краља, србски род!

Сложи србску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи србству град.

Нек на србској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
србског краља, србски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
србског краља, србски род!

Из мрачнога сину гроба
србске круне нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!

Краљевину србску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се србски род!


На музику Даворина Јенка, 1872. године, текст химне написао је Јован Ђорђевић. Првобитно је била химна Кнежевине Србије, а од 1882. године и Краљевине Србије. У оригиналној верзији се уместо данашњих ''српских земаља'' величају српски кнез а после и краљ, док уместо стихова ''српске славе нови сјај'' у оригиналу стоји: ''српске круне нови сјај.'' Свечана песма написана је за позоришни комад ''Маркова сабља'' који је премијерно изведен 1872. године у част пунолетства кнеза Милана Обреновића.
Востани Сербие! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Босна Сестра твоја на тебе гледа
и не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога
Од којег теби иде помоћ многа.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Херцегова земља и Чернаја Гора
Далеке државе и острови мора -
сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!


Востани Сербије, такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду) била је химна Устаничке Србије. Написао ју је Доситеј Обрадовић у току Првог српског устанка. Ова позната родољубива химна је била потенцијални кандидат за химну Србије, која је требало да замени југословенску химну Хеј Словени. Востани Сербије има три музичке верзије које су писали Варткес Баронијан, З. Вауда и Љ. Манасијевић.  




понедељак, 7. март 2011.

Село се чува срцем и вољом

Да србска министрства већ неколико деценија не обављају посао како треба, доказују нам србска села која у источној, централној и западној Србији полако умиру и нестају, те на тај начин бивају препуштена забораву.
У 1.961 селу у Србији данас не живи ни један становник, док у 200 села нема ни једног млађег од 20 година. Од укупно 4 800 села у Србији, свако четврто село је у фази нестајања. Предвиђа се да ће за петнаест година у Србији нестати 1200 села. Данас у селима живе стари људи који су њихови последњи становници.  Када они умру, села ће остати пуста. Грађани Србије спадају међу најстарије народе у Европи. Земљишта, виногради, воћњаци у планинским селима су запуштени. Становници села се селе ка урбаним зонама, јер велики део србских села нема асфалт, телефон, канализацију, интернет, кабловску телевизију. У неким селима у планинама и брдима, чак и струја представља луксуз, па је за увођење исте потребно одвојити и по неколико хиљада евра по домаћинству, и то у 21. веку.
Уместо да држава решава ова питања, тј. министарство за државну управу и локалну самоуправу, министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, министарство економије и регионалног развоја, министарство рударства и енергетике, министарство за инфраструктуру, министарство омладине и спорта, ..., они се баве имагинарним стварима.
Дужи низ година слушамо о оживљавању села, привреде, повратку младих у села, сеоском туризму, али све остаје само на причи. Ништа конкретно није рађено на том плану. Држава нема снаге да помогне пољопривредним произвођачима и стимулише производњу и извоз здраве хране у земље Европске Уније. Уместо да се омогући заинтересованим грађанима Србије изградњу етно села у близини готово напуштених села која би оживела доласком гостију из земље и из иностранства, држава не ради ништа. Села нису повезана саобраћајницама са градовима, већим делом нису електрифицирана. Србија има потенцијала за развој сеоског туризма, баш у тим, помало дивљим пределима. Ако би држава показала само мало воље, домаћим и страним гостима у етно селима била би понуђена традиционална србска јела, природна, без адитива и конзерванса, зачињена старим србским гостопримством, које постоји још само у Србији. Власници етно села издавали би смештај, док би гости имали прилику да уживају у несвакидашњим укусима млечних производа, сушеног меса, печења, пројара, гибаница и још много чега, које би куповали од сељана за време боравка.
Схвативши да држава нема довољно воље или снаге да тако нешто уради, група домаћина је решила да се бори и избори да србско село не падне у заборав. Организовано је Удружење домаћина Мучањ.
Господин Драган Томић, шумарски инжењер са још двојицом мештана из Удружења домаћина Мучањ, Вулетом и Пером Томићем, решио да поклања своје земљиште у циљу развоја сеоског туризма.
Пошто већ годинама не живи на селу, а од оца је наследио пет хектара земље, решио је да у засеоку Томић, два километра од Мочиоца, бесплатно уступи земљиште људима који ће на њему изградити брвнаре у циљу очувања србске традиције. Услов је да брвнаре буду изграђене у етно стилу од природних материјала: цигла, камен и дрвена грађа - брвна, с тим што кров мора бити пресвучен каменим црепом. Oбјекти морају стално да се користе. Када власник не користи објекат, објекат се мора издавати по минималнoj цени. Сав приход од издавања брвнаре добија власник објекта. Прикључак за струју и воду уплаћује се Општини, и то 1000 еура по објекту.
Заселак Томић, налази се испод планине Мучањ на 1000 метара надморске висине, на пола пута између Ивањице и Нове Вароши. До Томића се стиже преко Ариља и Прилика, из правца Пожеге. Томићи имају струју и воду. У селу има људи који су спремни да помогну у изградњи објеката и касније чувању и одржавању викендица. Мештани су изузетно љубазни и спремни су да Вас срдачно дочекају. У селу се налази познати извор - хајдучка вода. Од мештана се могу купити мед, сир, кајмак, ракија,...
Мештани и чланови Удружења домаћина Мучањ били су довољно храбри, и широкогруди да уђу у један овакав пројекат. Остаје питање, да ли смо и ми довољно храбри и вољни да заједно са њима делимо њихов сан о једној лепшој, бољој, поштенијој и богатијој Србији.

недеља, 6. март 2011.

Жене уметнички ствараоци Смедерева

Поводом Осмомартовске недеље, Градска организација жена Смедерева под вођством г-ђе Биљане Ђорић, организовала је изложбу слика: ''Жене уметнички ствараоци Смедерева''. Отварање изложбе у Центру за културу, обогаћено је гласовима девојака етно групе ГКУД Смедерево, којом руководи Јелена Симић. Приказаћемо Вам мали делић изложбе који је наш фотоапарат уснимио.



































петак, 4. март 2011.

Витешки ред Змаја

          На основу народне традиције, код Срба је било распрострањено веровање у змајеве. Србски змај је јединствен и као таквог, не познају га митологије осталих народа.  Змај је код старих Срба представљао божанство. Представљао је елементе уиверзума и то: Крила-Ваздух, Крљушт-Вода, Пламен – Ватра, Ноге – Земља.

          У народу се змај идентификовао природном појавом метеорита на небу. Веровало се да змај постаје од рибе шарана, која доживи сто година, када добија крила и ноге. Није редак случај да су стари Срби у неким земљама веровали да од птица ћурана, петла или гусана, може настати змај.

          Змајеви су могли бити и људи, змајски синови, чије су мајке зачеле са змајем. Они су имали људски изглед и бранили су своја села од непогода. У народу су познати Змај од Ноћаја – Стојан Чупић, Змај од Авале – Васа Чарапић,
Змај представља антропоморфно биће са особинама човека. Змај личи на човека али има особине Бога, мења облике, има способност да лети, невероватну снагу и доброту. 

          Народна веровања и историјска појава змајева условила је развијање култа јунака, као змајских синова, синова из епифаније божанства. У складу са тим су и ликовна представљања тих јунака са змајским обележјима. Појављивање змајева је појачано од почетка 19. века, када се у Србији поново подударају митско и епско у националном освешћењу и националном покрету за ослобођењем од Турака. На сликама су косовски јунаци представљени са змајским обележјима, што је грешком довођено у везу са витешким редом змајева који је основан 1408. године. Косовски јунаци имају на шлему змаја што је у складу са предхришћанским божанствима Срба.
     
          Витешки ред змаја, основао је 13.12.1408. годие, краљ Мађарске и последњи римски цар Жигмунд Луксембуршки. Ред је искључиво био католички и намена му је била борба против неверника. Неверницима је улазак у ред био строго забрањен. Неверницима су сматрани подједнако и муслимани и православци. Једна недоказана теорија, настанка реда, јесте, да је ред Змаја наследник реда Светог Ђорђа (основан 1318.), коме су припадали косовски јунаци и сам кнез Лазар Хребељановић. Ако узмемо у обзир да се титула члана реда преносила наследним путем са оца на сина, логично је зашто се у реду нашао и деспот Стефан Лазаревић.

          Грб реда Змаја приказује библијску звер коју је приковао крст Светог Ђорђа.
  
          Витешком реду змаја припадали су деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић и деспот Вук Гргуревић Бранковић-Змај Огњени, као и витезови многих србских породица: Бранковићи, Тарцановићи, Црнојевићи, Дињичићи, Франкопановићи, Качићи, Клешићи и Пикиломиновићи.  

понедељак, 28. фебруар 2011.

Најлепше етно песме Србије

Гора (видео), 

Гора јечи сама пуста.
Ој.
Казуј Горо пустаро,
Где ти је славуја пој?

Поље, само пусто к'о Kосово.
Казуј поље Косово,
где ти је народ, јунак твој?

Камен бео остао твој.
Ој.
Казуј Горо пустаро,
Где ти је спомен твој?




Расти, расти, мој зелени боре
расти, расти, мој зелени боре,

да се пењем тебе о врхове,
да се пењем тебе о врхове,

па да гледам доле низ друмове,
па да гледам доле низ друмове.

Покрај друма зелени се трава,
покрај друма зелени се трава,

ту ми дртаги на душеку спава,
ту ми драги на душеку спава.



Густа ми магла паднала, море,
на тој ми равно Косово.
 
Ништа се живо не види,море,
до једно дрво високо.
 
Под њег ми седи терзије, море,
 
оно ми шије јелече. 
 
Кол'ко су звезде на небо, море,
  
Тол'ко су шарке на њега.  


Уснила је дубок санак
Са Косова драга

Да се своме милом, драгом
у наручју нада

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади

Видиш, драги, широм поља
божурова нема

Само камен, љуто трње
под облаком дрема

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади

Да процвета равно поље
око манастира

И да пастир подно брда
у фрулу засвира

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади


Жубор вода жуборила
Џанум, џанум бре
Жубором је надвисила
Ох, ох, ле, ле сетну песму
Два славуја, два славуја
Два булбула, два булбула
Два зумбула.

Стани водо, не жубори џанум,
Џанум бре, пусти песму
Нек се ори ох, ох, ле ле
Без ње нема младовања,
Младовања, миловања,
Миловања, радовања.

Жути месец заходио, џанум,
Џанум бре, са собом је
Одводио ох, ле ле младог
Момка танковију, танковију
Убавлију танковију, танковију
Убавију, убавију, шећерлију.
Убавију, шећерлију.

Стан месече не заводи џанум
Џанум бре младог момка не
Одводи ох, ох, ле ле, без њег нема
Младовања, младовања, миловања,
Миловања, радовања. 



Чије је оно девојче, ђурђеле момо, ђурђе...
Еј, водо, Војводо.

Што носи перо на еро, ђурђеле момо, ђурђе...
Што носи дукат на чело, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе
Еј водо, Војводо.

Што спуста поле на доле, ђурђеле момо
Да му се ноге не беле, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе...
Еј водо, Војводо.

Чије је оно девојче, ђурђеле, ђурђе момо
Оно је моје девојче, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе...
Еј водо, Војводо.


Прелетеше птице ластавице,
Прелетеше, жалости, мој дилбер,
Ај, нигде не падоше.
Ал падоше девојци на ђерђеф,
Ал падоше, жалости, мој дилбер,
Ај, девојци на ђерђеф.
Иш одатле, птице ластавице,
Не цепајте, жалости, мој дилбер,
Ај, платно извезено.
Везла сам га три године дана,
Везла сам га, жалости, мој дилбер,
Ај, за мога драгана.

недеља, 27. фебруар 2011.

ФАРСА ИЛИ МАСКАРАДА



Синоћ се још једном у Србији показало да испред квалитета увек стоје везе и новац. Некадашњу БЕОВИЗИЈУ, која је служила за афирмацију младих талентованих музичара, од прошле године заменила је фарса у којој један композитор одређује певаче који ће отпевати његове песме, тј. оне који имају довољно новца да таково задовољство плате. Синоћ смо били сведоци породичног монопола ''Ковач'' по систему, ко год да победи новац иде породици. Музичка мафија послала нам је поруку да на било какву фер игру заборавимо. Зна се у Србији ко су монополисти и ко ће убудуће представљати Србију на ЕУРО СОНГ-у, само се још увек не зна редослед. Можда ће нас следеће године изненадити Жељко Јоксимовић, чију ће композицију отпевати Јована Јанковић и тиме стећи право да представља Србију на Евровизији.


понедељак, 21. фебруар 2011.

Мирис, укус и још по нешто...

Велики број домаћих и светски признатих врста пива, преплавило је наше продавнице и супермаркете. Велики произвођачи рекламирају своја пива и гарантују нам квалитет истог. На жалост, међу свим тим домаћим и страним пивима нема ''Нашег Пива'', светлог и тамног, које по квалитету може да парира осталим пивима и да поносно и смело стоји, раме уз раме са њима на рафовима. Реч је о домаћем предузећу и произвођачу пива, за сопствене потребе, тј. потребе пабова, познатом ланцу пабова у Београду Црној Корњачи.
The Black Turtle doo, или по Српски, Црна Корњача, представља ланац пабова у Београду. Основана је давне 2000. године. Прво је отворен паб у улици Илије Гарашанина 26, на Ташу. Марљивим радом, квалитетном музиком, љубазним особљем и топлим амбијентом, Црна Корњача је постигла да данас под тим именом раде четири паба у центру Београда, као и мини пивара у Војводини.
Пабови се налазе у улицама Илије Гарашанина 26, Косанчићев Венац 30, Господар Јованова 56 и Дечанска 23.
О заразној енергији пабова Црне Корњаче говори огроман број верних и редовних гостију, који су уз њу већ дуги низ година.
16.12.2010. године, осим изузетног домаћег светлог и тамног пива, на менију паба у улици Дечанска 23, можете пробати и специјалитете куће и то: Домаће кобасице са кромпиром и купусом, Ирски гулаш (Irish Stew), свињска ребарца и то по заиста конкурентним ценама.
Мини пивара која се налази у селу Кукујевци, надомак Шида у Војводини почела са радом почетком 2010. Израђена је по HBH технологији највишег стандарда.
Производња пива заснована је на старој немачкој технологији кувања и одлежавања Пилс пива.
Прва фаза је млевење и потапање слада.
Друга фаза је је кување јечменог чаја добијеног после потапања слада уз додавање шишаркица хмеља.
Трећа фаза је претакање пива у танкове за ферментацију, где се додаје пивски квасац. Ту се врши први део ферментације.
Четврта фаза је пребацивање пива у лагер танкове, где се врши додатна ферментација и одлежавање пива до времена за истакање. Време потребно за цео циклус је 21 дан. По одлежавању, пиво се пребацује у посебне танкове за истакање. Пиво произведено овом технологијом спада у ред немачких – баварских пива са нескинутим квасцем што пиву даје посебан квалитет и арому која је веома цењена код пивара.
Осим стандардног, ''НАШЕГ ПИВА'', светлог и црног пива, у пабовима Црне Корњаче можете да пробате и пива специфичних воћних укуса и то: пиво са укусом боровнице, лимуна, дивље јагоде и вишње. Пива су врхунског квалитета без додатних адитива и конзерванаса. Ипак, ако заиста желите да осетите укус феноменалног, несвакидашњег пива, на чијој пени, густине павлаке, може стајати новчић а да не потоне, дегустирајте на тенане домаће светло пиво. Осетићете на непцима слаткаст укус слада, из кога, док вам пиво лагано клизи низ грло израња горкаст укус. Пиво можете да пијете и полако и брзо, а да при том не бринете да ће Вас заболети грло од газираности, јер газираност, на какву смо навикли код других врста пива, не постоји.
Шта још рећи на самом крају, осим да Вас позовемо, да када будете у могућности посетите један од пабова Црне корњаче, а нашим домаћинима да пожелимо да прошире посао и у друге градове наше вољене Србије.

петак, 18. фебруар 2011.

Има нека тајна веза

Печат једне државе и једног народа су грб и застава, химна, вера и језик. То су споне које га узајамно повезују. Споне које означавају припадност и уче како се воле и поштују отаџбина, историја, културна баштина, вера православна. Оне нас подсећају на жртве наших предака, људи који су пре нас ходали овом истом земљом, који су дисали, волели је и бранили, зидајући сопственим телима на бојним пољима живи споменик српског постојања. Ако се изгуби само једна спона, полако се губи и тај народ у магли сопственог незнања, све док једном сасвим изненада не престане да постоји, а његово име остане забелезено у неком новом Хазарском речнику.
Непознавањем сопствене историје, културе, државне химне и симбола, уколико се нешто не промени, Срби су на путу да попут испраног листа хартије постану народ без облика и лица.

1.      Знамо да је српска химна Боже Правде, а да ли знамо речи те исте химне?
2.      Знамо како нам изгледа тробојка, а да ли знамо зашто је баш тих боја?
3.      Знамо који нам је грб, а да ли знамо шта он представља и ко га је први устројио?
4.      Знамо коју крсну славу славимо, а да ли знамо шта она представља?

Не.  Незнамо!

Многе, тако важне ствари прихватамо олако, здраво за готово, бeз размишљања. Да ли би тако нешто смело да се деси у Француској, Енглеској, па најпосле и у Хрватској. То су државе које важе за демократске, изузетно национално опредељене и национално свесне. Код нас важи клише да демократизација државе и приближавање Европској Унији подразумева одбацивање сопственог националног идентитета Срба и Србије а заузврат величање туђег.
Да се српске споне не би заборавиле подсетићемо се шта оне заправо значе и представљају Србији и Србима.

Химна Републике Србије

          Боже правде је званична химна Републике Србије. На музику Даворина Јенка, 1872. године, текст химне написао је Јован Ђорђевић. Првобитно је била химна Кнежевине Србије, а од 1882. године и Краљевине Србије. У оригиналној верзији се уместо данашњих ''српских земаља'' величају српски кнез а после и краљ, док уместо стихова ''српске славе нови сјај'' у оригиналу стоји: ''српске круне нови сјај.'' Свечана песма написана је за позоришни комад ''Маркова сабља'' који је премијерно изведен 1872. године у част пунолетства кнеза Милана Обреновића.


Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности српске брод,
Боже спаси, Боже храни,
српске земље, српски род!

Сложи српску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи српству град.

Нек на српској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
српске земље, српски род!

Из мрачнога сину гроба
српске славе нови сјај
настало је ново доба
Нову среће, Боже дај!

Отаџбину српску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се српски род!

Српска тробојка

Када је Србија почела да прераста у државу и да се осамостаљује од Турске царевине, кнез Милош је почео да истиче заставу. После протеста Русије код турског Султана да српска тробојка начином постављања подсећа на француску, Султан је одлучио да српску заставу дефинише ферманом, којим је одређен данашњи изглед српске тробојке.


Српски грб

Грб Републике Србије чини сребрни двоглави орао Немањића у полету оружан златно на црвеном шпанском штиту који је овенчан венцем Обреновића и Kарађорђевића. Орао на грудима има црвени шпански штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу. Испод обе златне канџе, налази се по један златни љиљан.
 




Крсна Слава

Срби су једини народ који вековима поштује непрекинуту традицију да слави успомену на примање вере. Да би дом достојанствено славио, потребно је да славу не гледа као обичај, већ да молитвено сведочи небу да је достојан потомак својих честитих дедова. То се доказује поштовањем своје православне цркве и реда који црква чува. Крсна славу чине: молитва, свећа, славски колач и славско жито.
Славска трпеза треба да има скромности по угледу на примере светитеља, да храна и пиће не буду у првом плану.

понедељак, 14. фебруар 2011.

Веровања у Срба

Тамо где мачка воли да спава, то место треба избегавати за одмор јер није здраво.

Мачка је ђаволско створење јер спава по буџацима, рернама и рупама.

Водити рачуна да ти мачка не прескочи преко главе јер ће Вам то помутити памет.

Псе је послао Бог да нас чувају. Кад ноћу лају, растерују авети од нас.

Пси не лају на анђеле и добре људе.

Пас кези зубе на лоше људе и баксузе.

Место где пас легне, добро је и здраво место за одмор.

Цвеће тражи стално присуство људи и мора да се воли. Оно је жива душа и тражи да му се стално прича и пева.

Коме цвеће успева, добро је у кући и има сталан напредак.




четвртак, 10. фебруар 2011.

Sigurni znaci da je muškarca uhvatila kriza srednjih godina

ŽELI PROMENE

Izjavljuje da mu je život dosadan, a doskora je sve bilo OK?
U srednjim godinama muškarci odjednom shvate da je većina snova zauvek nestala ili, ako su na vrhuncu karijere, ne znaju šta dalje.
Ako mu je dosadno, poželeće da unese bilo kakvu promenu u svoj život – od posla do novog hobija. Ne smete da ignorišete to osećanje u nadi da će nestati. Saslušajte njegove probleme i bodrite ga da pravi samo manje promene. 


RAZBACUJE SE PARAMA

Ako iz čista mira potroši poveću sumu na nešto bez čega se definitvno može, možda je odjednom dobio želju da udahne život punim plućima – siguran znak krize srednjih godina.
Ovaj simptom krize možete daleko lakše da prevaziđete nego neke druge. Često muškarac ne govori o svojim željama i nadama, svojim malim hirovima i neobičnim potrebama, samo zato što se plaši da će uznemiriti partnerku. Boji se da ga dugogodišnja veza obavezuje, da ga ona neće razumeti ako poželi nešto što mu nikada ranije nije bilo svojstveno. Zato i ne razgovara s njom o novim idejama koje mu padaju na pamet. Dovoljno je pričati sa njim o svim „planovima“ koji mu se vrzmaju po glavi.

 

OTKRIO JE OGLEDALO
Odjednom provodi mnogo vremena pred ogledalom i pravi dramatične izmene u svom izgledu. Nemojte ga kritikovati ili zadirkivati. Divite se njegovoj figuri, kosi, očima, stalno mu udeljujete komplimente. Mada, to ponekad nije dovoljno. Velika pažnja koju posvećuje svom telu može biti i znak neverstva. Tada morate biti oprezniji i spremni da „popravite“ stvar.

 









DEPRESIVAN JE
Ako pokazuje klasične znake depresije – puno spava, gubi apetit, neraspoložen je, važno je da ih što pre prepoznate, jer muškarci često ignorišu ovaj problem i smatraju da je sramota priznati da muškarac ima depresiju. Ako primetite ove simptome, morate ga ohrabriti i nagovoriti da ode sam kod terapeuta ili je možda još bolje da zajedno odete u bračno savetovalište.

 


ŽALI ZA MLADOŠĆU
U srednjim godinama mnogi muškarci počinju da preispituju sve svoje životne odluke, i privatne i profesionalne. Maštaju o neostvarenim ljubavima, poslovima... Svet iz mašte može biti opasan jedino ako on zaista poželi da uspostavi kontakt sa svojom prvom ljubavi ili počne da se preterano druži sa društvom iz detinjstva, u ime starih dobrih vremena.