четвртак, 10. март 2011.

Србске свечане песме

Ој Србијо мила мати (пусти песму)

Ој Србијо, мила мати,
Увек ћу те тако звати
Мила земљо, мили доме
На срцу је слатко твоме.

Срећно живет ко у рају,
Где милине вечно трају
У теби ћу срећно тек
Проводити овај век.

Подигни се мати мила,
Да нам будеш што си била,
Јер си тужно робовала,
Дуго сузе проливала.

Сунце ти се већ родило,
Које ти је зашло било.
На криоцу свагда твом
Утеха је срцу мом.


Једна од најстаријих наших родољубивих песама је „Oj Србијo“, од до сада непознатог песника Луке Сарића. Први пут је објављена у новосадском књижевном часопису „Словенка”, 1860. године. Тридесетак година касније, 1891, чешки досељеник Војтех Шистек, хоровођа Певачког друшта „Бранко” у Нишу, компоновао је мелодију и песма је убрзо постала врло популарна. Доста дугачку, песму са седам строфа од по осам редова, скратио је Драгомир Брзак на четири строфе од по четири реда и у овој верзији је под именом „Ој Србијо!“ ушла у школски програм још пре Првог светског рата.

Боже правде (пусти песму)

Боже правде, ти што спасе
од пропасти досад нас,
чуј и одсад наше гласе
и од сад нам буди спас.

Моћном руком води, брани
будућности србске брод,
Боже спаси, Боже храни,
србског краља, србски род!

Сложи србску браћу драгу
на свак дичан славан рад,
слога биће пораз врагу
а најјачи србству град.

Нек на србској блиста грани
братске слоге златан плод,
Боже спаси, Боже храни
србског краља, србски род!

Нек на српско ведро чело
твог не падне гнева гром
Благослови Србу село
поље, њиву, град и дом!

Кад наступе борбе дани
к’ победи му води ход
Боже спаси, Боже храни
србског краља, србски род!

Из мрачнога сину гроба
србске круне нови сјај
настало је ново доба
Нову срећу, Боже дај!

Краљевину србску брани
пет вековне борбе плод
Боже спаси, Боже брани
моли ти се србски род!


На музику Даворина Јенка, 1872. године, текст химне написао је Јован Ђорђевић. Првобитно је била химна Кнежевине Србије, а од 1882. године и Краљевине Србије. У оригиналној верзији се уместо данашњих ''српских земаља'' величају српски кнез а после и краљ, док уместо стихова ''српске славе нови сјај'' у оригиналу стоји: ''српске круне нови сјај.'' Свечана песма написана је за позоришни комад ''Маркова сабља'' који је премијерно изведен 1872. године у част пунолетства кнеза Милана Обреновића.
Востани Сербие! Востани царице!
И дај чедом твојим видет твоје лице.
Обрати серца их и очеса на се,
И дај њима чути слатке твоје гласе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Ти воздигни твоју царску главу горе,
Да те опет позна и земља и море.
Покажи Европи твоје красно лице,
Светло и весело, како вид Данице.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Босна Сестра твоја на тебе гледа
и не жели теби никакова вреда.
Ко тебе ненавиди, не боји се Бога
Од којег теби иде помоћ многа.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!

Херцегова земља и Чернаја Гора
Далеке државе и острови мора -
сви теби помоћ небесну желе,
Све добре душе теби се веселе.

Востани Сербие!
Давно си заспала,
У мраку лежала
Сада се пробуди
И Сербље возбуди!


Востани Сербије, такође позната и под називом Песма на инсурекцију Сербијанов (Ода српском препороду) била је химна Устаничке Србије. Написао ју је Доситеј Обрадовић у току Првог српског устанка. Ова позната родољубива химна је била потенцијални кандидат за химну Србије, која је требало да замени југословенску химну Хеј Словени. Востани Сербије има три музичке верзије које су писали Варткес Баронијан, З. Вауда и Љ. Манасијевић.  




Нема коментара:

Постави коментар