Жене уметнички ствараоци Смедерева

Поводом Осмомартовске недеље, Градска организација жена Смедерева под вођством г-ђе Биљане Ђорић, организовала је изложбу слика: ''Жене уметнички ствараоци Смедерева''. Отварање изложбе у Центру за културу, обогаћено је гласовима девојака етно групе ГКУД Смедерево, којом руководи Јелена Симић. Приказаћемо Вам мали делић изложбе који је наш фотоапарат уснимио.

Витешки ред Змаја

          На основу народне традиције, код Срба је било распрострањено веровање у змајеве. Србски змај је јединствен и као таквог, не познају га митологије осталих народа.  Змај је код старих Срба представљао божанство. Представљао је елементе уиверзума и то: Крила-Ваздух, Крљушт-Вода, Пламен – Ватра, Ноге – Земља.

          У народу се змај идентификовао природном појавом метеорита на небу. Веровало се да змај постаје од рибе шарана, која доживи сто година, када добија крила и ноге. Није редак случај да су стари Срби у неким земљама веровали да од птица ћурана, петла или гусана, може настати змај.

          Змајеви су могли бити и људи, змајски синови, чије су мајке зачеле са змајем. Они су имали људски изглед и бранили су своја села од непогода. У народу су познати Змај од Ноћаја – Стојан Чупић, Змај од Авале – Васа Чарапић,

Змај представља антропоморфно биће са особинама човека. Змај личи на човека али има особине Бога, мења облике, има способност да лети, невероватну снагу и доброту. 

          Народна веровања и историјска појава змајева условила је развијање култа јунака, као змајских синова, синова из епифаније божанства. У складу са тим су и ликовна представљања тих јунака са змајским обележјима. Појављивање змајева је појачано од почетка 19. века, када се у Србији поново подударају митско и епско у националном освешћењу и националном покрету за ослобођењем од Турака. На сликама су косовски јунаци представљени са змајским обележјима, што је грешком довођено у везу са витешким редом змајева који је основан 1408. године. Косовски јунаци имају на шлему змаја што је у складу са предхришћанским божанствима Срба.

     

          Витешки ред змаја, основао је 13.12.1408. годие, краљ Мађарске и последњи римски цар Жигмунд Луксембуршки. Ред је искључиво био католички и намена му је била борба против неверника. Неверницима је улазак у ред био строго забрањен. Неверницима су сматрани подједнако и муслимани и православци. Једна недоказана теорија, настанка реда, јесте, да је ред Змаја наследник реда Светог Ђорђа (основан 1318.), коме су припадали косовски јунаци и сам кнез Лазар Хребељановић. Ако узмемо у обзир да се титула члана реда преносила наследним путем са оца на сина, логично је зашто се у реду нашао и деспот Стефан Лазаревић.

          Грб реда Змаја приказује библијску звер коју је приковао крст Светог Ђорђа.

  

          Витешком реду змаја припадали су деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић и деспот Вук Гргуревић Бранковић-Змај Огњени, као и витезови многих србских породица: Бранковићи, Тарцановићи, Црнојевићи, Дињичићи, Франкопановићи, Качићи, Клешићи и Пикиломиновићи.  

Најлепше етно песме Србије

Гора (видео), 

Гора јечи сама пуста.

Ој.

Казуј Горо пустаро,

Где ти је славуја пој?

Поље, само пусто к'о Kосово.

Казуј поље Косово,

где ти је народ, јунак твој?

Камен бео остао твој.

Ој.

Казуј Горо пустаро,

Где ти је спомен твој?

Расти расти мој зелени боре (видео),  

Расти, расти, мој зелени боре

расти, расти, мој зелени боре,

да се пењем тебе о врхове,

да се пењем тебе о врхове,

па да гледам доле низ друмове,

па да гледам доле низ друмове.

Покрај друма зелени се трава,

покрај друма зелени се трава,

ту ми дртаги на душеку спава,

ту ми драги на душеку спава.

Густа ми магла паднала (видео),   

Густа ми магла паднала, море,
на тој ми равно Косово.
 
Ништа се живо не види,море,
до једно дрво високо.
 
Под њег ми седи терзије, море, 

оно ми шије јелече. 
 
Кол'ко су звезде на небо, море,  

Тол'ко су шарке на њега.  

Уснила је дубок санак (видео), 

Уснила је дубок санак
Са Косова драга

Да се своме милом, драгом
у наручју нада

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади

Видиш, драги, широм поља
божурова нема

Само камен, љуто трње
под облаком дрема

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади

Да процвета равно поље
око манастира

И да пастир подно брда
у фрулу засвира

Еј, драги, драги
божурове сади

Ја ћу воду, а ти корен
нек изникну млади

Жубор вода жуборила (видео), 

Жубор вода жуборила

Џанум, џанум бре

Жубором је надвисила

Ох, ох, ле, ле сетну песму

Два славуја, два славуја

Два булбула, два булбула

Два зумбула.

Стани водо, не жубори џанум,

Џанум бре, пусти песму

Нек се ори ох, ох, ле ле

Без ње нема младовања,

Младовања, миловања,

Миловања, радовања.

Жути месец заходио, џанум,

Џанум бре, са собом је

Одводио ох, ле ле младог

Момка танковију, танковију

Убавлију танковију, танковију

Убавију, убавију, шећерлију.

Убавију, шећерлију.

Стан месече не заводи џанум

Џанум бре младог момка не

Одводи ох, ох, ле ле, без њег нема

Младовања, младовања, миловања,

Миловања, радовања. 

Марије, беле марије (видео), 

Чије је оно девојче (видео), 

Чије је оно девојче, ђурђеле момо, ђурђе...

Еј, водо, Војводо.

Што носи перо на еро, ђурђеле момо, ђурђе...
Што носи дукат на чело, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе

Еј водо, Војводо.

Што спуста поле на доле, ђурђеле момо
Да му се ноге не беле, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе...

Еј водо, Војводо.

Чије је оно девојче, ђурђеле, ђурђе момо

Оно је моје девојче, ђурђеле, ђурђе момо, ђурђе...

Еј водо, Војводо.

Прелетеше птице ластавице (видео)

Прелетеше птице ластавице,
Прелетеше, жалости, мој дилбер,
Ај, нигде не падоше.

Ал падоше девојци на ђерђеф,
Ал падоше, жалости, мој дилбер,
Ај, девојци на ђерђеф.

Иш одатле, птице ластавице,
Не цепајте, жалости, мој дилбер,
Ај, платно извезено.

Везла сам га три године дана,
Везла сам га, жалости, мој дилбер,
Ај, за мога драгана.

ФАРСА ИЛИ МАСКАРАДА

Синоћ се још једном у Србији показало да испред квалитета увек стоје везе и новац. Некадашњу БЕОВИЗИЈУ, која је служила за афирмацију младих талентованих музичара, од прошле године заменила је фарса у којој један композитор одређује певаче који ће отпевати његове песме, тј. оне који имају довољно новца да таково задовољство плате. Синоћ смо били сведоци породичног монопола ''Ковач'' по систему, ко год да победи новац иде породици. Музичка мафија послала нам је поруку да на било какву фер игру заборавимо. Зна се у Србији ко су монополисти и ко ће убудуће представљати Србију на ЕУРО СОНГ-у, само се још увек не зна редослед. Можда ће нас следеће године изненадити Жељко Јоксимовић, чију ће композицију отпевати Јована Јанковић и тиме стећи право да представља Србију на Евровизији.

Мирис, укус и још по нешто...

Велики број домаћих и светски признатих врста пива, преплавило је наше продавнице и супермаркете. Велики произвођачи рекламирају своја пива и гарантују нам квалитет истог. На жалост, међу свим тим домаћим и страним пивима нема ''Нашег Пива'', светлог и тамног, које по квалитету може да парира осталим пивима и да поносно и смело стоји, раме уз раме са њима на рафовима. Реч је о домаћем предузећу и произвођачу пива, за сопствене потребе, тј. потребе пабова, познатом ланцу пабова у Београду Црној Корњачи.

The Black Turtle doo, или по Српски, Црна Корњача, представља ланац пабова у Београду. Основана је давне 2000. године. Прво је отворен паб у улици Илије Гарашанина 26, на Ташу. Марљивим радом, квалитетном музиком, љубазним особљем и топлим амбијентом, Црна Корњача је постигла да данас под тим именом раде четири паба у центру Београда, као и мини пивара у Војводини.

Пабови се налазе у улицама Илије Гарашанина 26, Косанчићев Венац 30, Господар Јованова 56 и Дечанска 23.

О заразној енергији пабова Црне Корњаче говори огроман број верних и редовних гостију, који су уз њу већ дуги низ година.

16.12.2010. године, осим изузетног домаћег светлог и тамног пива, на менију паба у улици Дечанска 23, можете пробати и специјалитете куће и то: Домаће кобасице са кромпиром и купусом, Ирски гулаш (Irish Stew), свињска ребарца и то по заиста конкурентним ценама.

Мини пивара која се налази у селу Кукујевци, надомак Шида у Војводини почела са радом почетком 2010. Израђена је по HBH технологији највишег стандарда.

Производња пива заснована је на старој немачкој технологији кувања и одлежавања Пилс пива.

Прва фаза је млевење и потапање слада.

Друга фаза је је кување јечменог чаја добијеног после потапања слада уз додавање шишаркица хмеља.

Трећа фаза је претакање пива у танкове за ферментацију, где се додаје пивски квасац. Ту се врши први део ферментације.

Четврта фаза је пребацивање пива у лагер танкове, где се врши додатна ферментација и одлежавање пива до времена за истакање. Време потребно за цео циклус је 21 дан. По одлежавању, пиво се пребацује у посебне танкове за истакање. Пиво произведено овом технологијом спада у ред немачких – баварских пива са нескинутим квасцем што пиву даје посебан квалитет и арому која је веома цењена код пивара.

Осим стандардног, ''НАШЕГ ПИВА'', светлог и црног пива, у пабовима Црне Корњаче можете да пробате и пива специфичних воћних укуса и то: пиво са укусом боровнице, лимуна, дивље јагоде и вишње. Пива су врхунског квалитета без додатних адитива и конзерванаса. Ипак, ако заиста желите да осетите укус феноменалног, несвакидашњег пива, на чијој пени, густине павлаке, може стајати новчић а да не потоне, дегустирајте на тенане домаће светло пиво. Осетићете на непцима слаткаст укус слада, из кога, док вам пиво лагано клизи низ грло израња горкаст укус. Пиво можете да пијете и полако и брзо, а да при том не бринете да ће Вас заболети грло од газираности, јер газираност, на какву смо навикли код других врста пива, не постоји.

Шта још рећи на самом крају, осим да Вас позовемо, да када будете у могућности посетите један од пабова Црне корњаче, а нашим домаћинима да пожелимо да прошире посао и у друге градове наше вољене Србије.